Film „Bi­ser Bo­ja­ne” re­di­te­lja Mi­la­na Ka­ra­dži­ća pre­mi­jer­no je pri­ka­zan si­noć u ho­te­lu „Splen­did” u Bu­dvi, a pre­mi­jer­noj pro­jek­ci­ji u Cr­noj Go­ri pri­su­stvo­vao je ve­li­ki broj lič­no­sti iz svi­je­ta glu­me, mu­zi­ke, spor­ta i jav­nog ži­vo­ta. Ka­ko se i oče­ki­va­lo, u sve­ča­noj sa­li bi­lo je po­pu­nje­no sva­ko od 750 mje­sta, a glu­mač­ka i re­di­telj­ska eki­pa do­če­ka­na je i is­pra­će­na gro­mo­gla­snim apla­u­zom i ova­ci­ja­ma. Po­red sve­ča­nog to­na, pre­mi­jer­no pri­ka­zi­va­nje je pro­te­klo u du­hu hu­ma­no­sti kroz ak­ci­ju „Bi­ser Bo­ja­ne za Te­le­ton”. Kar­te su sim­bo­lič­no ko­šta­le pet eura, a sva sred­stva od pro­da­je bi­će upla­će­na za li­je­če­nje dje­ce obo­lje­le od kar­ci­no­ma.
– Po­en­ta ni­je u vi­si­ni ci­je­ne kar­te, već da će svi ko­ji do­đu na pre­mi­je­ru ku­pe kar­tu, a taj no­vac bi­će pro­sli­je­đen dje­ci obo­lje­loj od ra­ka. Čak su se i glum­ci ko­ji su se po­klo­ni­li pu­bli­ci u „Splen­di­du” ku­po­vi­nom kar­te pri­klju­či­li ak­ci­ji – sa­op­štio je Mi­lu­tin Mi­ma Ka­ra­džić.
Cr­no­gor­skoj pu­bli­ci po­klo­ni­la se glu­mač­ka eki­pa du­go­o­če­ki­va­nog film­skog ostva­re­nja: Sla­ven Do­šlo, Va­nja Ne­na­dić, An­dri­ja Mi­lo­še­vić, Hri­sti­na Po­po­vić, Mi­ra Ba­njac, Du­brav­ka Dra­kić, Mla­den Ne­le­vić, Mi­ma Ka­ra­džić i dru­gi.
Pro­duk­cij­ske ku­će MM Pro­duc­tion Mon­te­ne­gro i Vi­sion te­am Be­o­grad na­kon ve­li­kog te­le­vi­zij­skog uspje­ha u ci­je­lom re­gi­o­nu sa tri se­zo­ne se­ri­ja „Bu­dva na pje­nu od mo­ra” i naj­gle­da­ni­jeg fil­ma u 2015. go­di­ni „Gor­či­lo” do­no­se no­vu film­sku pri­ču ko­ja po­či­nje u Be­o­gra­du i Kla­do­vu, duž to­ka Du­na­va, i u Tr­stu, a za­vr­ša­va se na Adi Bo­ja­ni. Uz niz ko­mič­nih si­tu­a­ci­ja, is­pre­ple­ta­nih po­ro­dič­nih pri­ča, do­la­zi do ra­zr­je­še­nja lju­bav­nih pro­ble­ma mla­dog Đor­đa (25-go­di­šnjeg lje­ka­ra i lju­bi­te­lja pri­ro­de i pti­ca iz Be­o­gra­da) i Lo­le (22-go­di­šnje stu­dent­ki­nje, za­lju­blje­ne u mo­re i kajt iz Ul­ci­nja), kao i do ob­na­vlja­nja dav­no pre­ki­nu­tog od­no­sa oca i si­na.
– U fil­mu se pre­pli­ću dvi­je pri­če. Jed­na od njih je po­ro­dič­na, iz­me­đu oca i si­na, prak­tič­no dra­ma. S dru­ge stra­ne je jed­na šek­spi­rov­ska pri­ča o za­bra­nje­noj lju­ba­vi dvo­je mla­dih ko­ja se na kra­ju pre­tvo­ri u ro­man­tič­ni su­sret. Ka­da te dvi­je pri­če smje­sti­te u po­sto­je­će okol­no­sti, sa ta­ko sjaj­nim glum­ci­ma i re­di­te­ljem, on­da se sve to upot­pu­ni sa si­ja­set ko­mič­nih ele­me­na­ta. Ako me pi­ta­te za kon­kre­tan ža­nr, re­ći ću vam da ov­dje ima i ak­ci­o­nih, me­lo­dram­skih, ro­man­tič­nih i ko­mič­nih ele­me­na­ta – ka­zao je Mi­ma Ka­ra­džić za „Dan”.
Iako is­ti­če da se nje­gov brat Mi­lan i on ne ba­ve sni­ma­njem re­por­ta­žnih fil­mo­va, nji­ho­va ostva­ra­nja su pra­ve tu­ri­stič­ke raz­gled­ni­ce naj­ljep­ših lo­ka­ci­ja Cr­ne Go­re.
– Ovaj film se mo­gao de­si­ti pot­pu­no jed­na­ko i u Be­ra­na­ma, Vr­njač­koj ba­nji, na Zla­ti­bo­ru, ali mi smo oda­bra­li Adu Bo­ja­nu iz hi­lja­du i jed­nog raz­lo­ga. To su ne­stvar­no li­je­pa sni­ma­nja, a Ada Bo­ja­na je bes­kraj­no za­ni­mlji­va lo­ka­ci­ja. Sva­ki Mi­la­nov i moj pro­je­kat je na ne­ki na­čin amar­kord i mi se stal­no vra­ća­mo u ne­što što smo pro­šli, lju­de ko­je smo sre­ta­li, pri­če ko­je smo slu­ša­li. To su fan­ta­stič­ne stva­ri i sje­ća­nja ko­ja oži­vlja­va­mo pu­tem na­ših ostva­re­nja – oba­snio je naš po­zna­ti glu­mac.
Iako su sva nji­ho­va ostva­re­nja ima­la za­pa­žen uspjeh i mno­go­broj­nu pu­bli­ku ko­ja ih go­di­na­ma pra­ti istim in­ten­zi­te­tom, Mi­ma za film „Bi­ser Bo­ja­ne” ka­že da je ipak dru­ga­či­ji od svih osta­lih ko­je su sni­mi­li.
– Ovaj film je dru­ga­či­ji jer ni­je sa­mo raz­bi­bri­ga. Do­pa­dljiv je, do­no­si pre­li­je­pu pri­ču, sjaj­ne glum­ce, pre­li­je­pe objek­te i am­bi­jent. Film pro­sto ne mo­že da se ne do­pad­ne, osim ako ne­ko već ima ne­ku pri­mjed­bu na Mi­mu Ka­ra­dži­ća. Po­red ko­men­ta­ra da je od­li­čan film, gle­da­lac u 99 od­sto slu­ča­je­va ka­že da bi istog tre­na vo­lio da se na­đe na Adi Bo­ja­ni. Dru­ga stvar je da za ta dva sa­ta ne mi­sliš ni na šta dru­go, a tre­će, i mo­žda naj­va­žni­je, od po­čet­ka do kra­ja film ti dr­ži osmi­jeh na li­cu – ka­zao je Mi­ma Ka­ra­džić.
A.ŠA­BO­TIĆ


Do­šlo: Čuo sam smi­jeh iz pu­bli­ke

Glu­mac mla­đe ge­ne­ra­ci­je Sla­ven Do­šlo pri­klju­čio se, ka­ko ka­že, uigra­noj eki­pi bra­će Ka­ra­džić. U sa­rad­nji ni­je bi­lo pro­ble­ma. Uti­sci sa sni­ma­nja su fe­no­me­nal­ni, kao i iz sa­le to­kom pro­jek­ci­je fil­ma.
– Je­dav če­kam da ču­jem ko­men­ta­re od lju­di ko­je po­zna­jem i ko­ji su ve­če­ras do­šli. Čuo sam da su se to­kom fil­ma smi­ja­li i dra­go mi je da smo ih ra­zo­no­di­li. Mi smo, za­i­sta na­pra­vi­li je­dan do­bar i li­jep film – ka­zao je Do­šlo.


SI­NOP­SIS
No­vi ži­vot po­či­nje na Adi

Đor­đe Po­po­vić, mla­di lje­kar iz Be­o­gra­da, do­bi­ja ano­nim­ni po­ziv da upo­zna oca. U tom tre­nut­ku Đor­đe vje­ru­je da mu je otac mr­tav, ali ipak od­lu­ču­je da se upu­sti u po­tra­gu za sop­stve­nim iden­ti­te­tom. On od­la­zi u Cr­nu Go­ru i us­put upo­zna­je Lo­lu, mla­du lje­kar­ku i kćer­ku po­li­cij­skog in­spek­to­ra, ko­ja pu­tu­je na Adu Bo­ja­nu. Ni­ko­la Po­po­vić na­kon vi­še­go­di­šnje ro­bi­je iz­la­zi iz za­tvo­ra u Tr­stu i od­la­zi na­krat­ko u Cr­nu Go­ru, po sa­kri­ve­ne di­ja­man­te, dav­no opljač­ka­ne u evrop­skim ju­ve­lir­ni­ca­ma. Ni­ko­lu oče­ku­je „vruć“ do­ček po­li­ci­je i biv­ših part­ne­ra za­in­te­re­so­va­nih za di­ja­man­te. Spre­man je na sve, ali ne i na su­sret sa si­nom na­kon dva­de­set pet go­di­na. Sa dru­ge stra­ne, Đor­đe, ko­ji oče­ku­je su­sret sa ocem, ne oče­ku­je da će mu se na ovom pu­to­va­nju do­go­di­ti lju­bav. Ni­ko­la se ne sna­la­zi u ulo­zi oca i že­li što pri­je da se vra­ti u Trst, sta­rom na­či­nu ži­vo­ta. Splet do­ga­đa­ja, ka­lam­bur to­kom jur­nja­ve za di­ja­man­ti­ma, a po­seb­no lju­bav pre­ma si­nu, pre­sud­no će uti­ca­ti da Ni­ko­la osta­ne na Adi Bo­ja­ni i za­poč­ne no­vi ži­vot.


Stre­pjela bez raz­lo­ga

Glu­mi­ca Va­nja Ne­na­dić, glav­na glu­mi­ca u fil­mu „Bi­ser Bo­ja­ne”, na­kon be­o­grad­ske pre­mi­je­re ču­la je sa­mo po­hva­le na svoj ra­čun, ali je ipak naj­vi­še stre­pje­la od su­da cr­no­gor­ske pu­bli­ke.
– Na­kon pre­mi­je­re u Be­o­gra­du, na upri­li­če­nom kok­te­lu, pri­la­zi­li su mi sa­mo Cr­no­gor­ci i ni­su mo­gli da vje­ru­ju da ni­sam „nji­ho­ve go­re list”. Za me­ne ne­ma ve­će po­hva­le od te. Uži­va­la sam sni­ma­ju­ći film na Adi Bo­ja­ni i mi­slim da je to naj­ljep­še mje­sto na kom sam bi­la. Je­dva če­kam lje­to da sva­ki slo­bo­dan dan pro­ve­dem na pre­li­je­poj pla­ži – ka­za­la je Va­nja za „Dan”, na­kon pro­jek­ci­je.


Vje­ro­vao u film

– Re­ak­ci­ja pu­bli­ke je div­na. Bio sam dio eki­pe, vje­ro­vao sam u ovaj film od pr­vog da­na, ali ne i da će bi­ti ovo­li­ko do­bar. Pre­pla­vi­le su me emo­ci­je, jer sam pr­vi put gle­dam „Bi­ser Bo­ja­ne”. Ovo je jed­na od ulo­ga ko­je do­sad ni­sam igrao, ali se na­dam da sam se do­bro sna­šao – re­kao je Du­šan Ko­va­če­vić.


Aba­zo­vić: Od­lič­na re­kla­ma Ul­ci­nja

- Ni­sam film­ski kri­ti­čar, ali je film ve­o­ma sim­pa­ti­čan sa ko­mič­nim sce­na­ma. Pu­bli­ka će svu­da bi­ti odu­še­vlje­na. Ono što me je po­seb­no odu­še­vi­lo je­ste sko­ro sa­vr­še­na sli­ka Ul­ci­nja, gdje su svi po­ten­ci­ja­li pri­ka­za­ni u naj­ljep­šem mo­gu­ćem tu­ri­stič­kom svje­tlu. Film je ve­li­ka re­kla­ma ne sa­mo Ul­ci­nja, već i Cr­ne Go­re. Sre­ćan sam što je film po­sve­ćen naj­ljep­šem di­je­lu oba­le za ko­ji sam po­seb­no i in­tim­no ve­zan – ka­že Ul­ci­nja­nin Dri­tan Aba­zo­vić, po­sla­nik URA.